Istorija Seika: od radnje u Ginzi do kvarcne revolucije

Radnja u Ginzi, 1881.

Kintaro Hatori je 1881. imao dvadeset jednu godinu kada je u centru Tokija otvorio radnju „K. Hattori“ za prodaju i popravku satova. Popravka je bila glavni posao i to nije sitnica: čovek koji rastavlja tuđe satove vidi šta se u njima kvari, a to je znanje sa kojim se kasnije ušlo u proizvodnju. Iz te radnje je izrasla firma koja danas pravi i Seiko 5 Sports.

Fabriku je otvorio 1892. u današnjem tokijskom kvartu Sumida i nazvao je Seikosha. Reč seiko znači precizna i fina izrada, pa se ime fabrike prevodi otprilike kao kuća precizne izrade. Prvo su se pravili zidni satovi, a 1895. je došao prvi džepni sat, Timekeeper.

Prvi japanski ručni sat je Laurel iz 1913. Da bi se shvatilo koliko je to bio skok, dovoljna su dva podatka koja Seiko i danas navodi: sat je bio otprilike petina veličine standardnog džepnog sata, a dnevno je moglo da se napravi svega pedesetak komada. Ručni sat tada nije bio manja verzija džepnog, bio je drugi zanat.

Zemljotres iz 1923. i ime koje je iz njega izašlo

Veliki zemljotres u Kantu pogodio je Tokio 1. septembra 1923. Požari koji su usledili spalili su Hatorijevu fabriku, radnju i kuću u kojoj je živeo. Posao je ponovo pokrenuo 20. novembra iste godine, dakle za manje od tri meseca. Isti zemljotres je u Tokio doveo i porodicu Kašio, i tu počinje istorija Casija.

Sat koji je pripreman za 1924. trebalo je da se zove Glory. Posle svega što je izgorelo, Hatori je hteo ime koje označava nov početak, pa je uzeo reč iz naziva sopstvene fabrike. Tako je 1924. izašao prvi sat sa natpisom Seiko na brojčaniku. Ime brenda je time četrdeset tri godine mlađe od firme, a 2024. je obeleženo sto godina od tog sata.

Firma je osnovana 1881, fabrika 1892, a brend Seiko postoji od 1924. Kad negde pročitate da je Seiko star preko sto četrdeset godina, računa se firma, ne ime na brojčaniku.

Zgrada sa satnom kulom u Ginzi, podignuta 1932, i danas stoji i zove se Seiko House Ginza. To je ona zgrada koja se u japanskim filmovima pojavljuje kad treba pokazati da je radnja u Tokiju.

Tokio 1964: sat koji meri tuđe vreme

Pedesete su bile decenija u kojoj je Seiko sustizao Švajcarce. Prvi japanski automatik izašao je 1956, iste godine i Marvel, prvi sat u potpunosti po Seikovom sopstvenom rešenju. Godine 1958. je razvijen Diashock, zaštita osovine nemirnice od udaraca, a 1959. Gyro Marvel sa sistemom koji se zove Magic Lever. Zapamtite taj sistem, na njega se vraćamo niže.

Grand Seiko je nastao 1960. kao pokušaj da se napravi najbolje što firma ume, i prvi model je zadovoljio hronometarske standarde svog vremena. King Seiko je došao 1961.

Prelom je bio 1964, kada je Seiko bio zvanični merilac vremena na Olimpijskim igrama u Tokiju. Za te Igre je razvijena mehanička štoperica koja meri stotinke, uz niz štoperica pravljenih po meri pojedinih disciplina. Firma koja do tada izvan Japana gotovo da nije bila poznata odjednom je stajala uz svaki rezultat koji se prenosio u svet. Iste godine izašli su i Crown Chronograph, prvi japanski hronograf, i Seiko World Time sa prstenom od dvadeset šest gradova.

Naredne godine je došao prvi japanski ronilački sat, automatik sa vodootpornošću od 150 metara. Nosili su ga članovi japanskih antarktičkih ekspedicija od 1966, i to je početak linije koja danas nosi ime Prospex. Ronilački sat sa 300 metara stigao je 1967, sa kućištem izlivenim u jednom komadu i staklom Hardlex, koje se u Seikovim satovima ugrađuje i danas.

Bilo je i takmičenja na terenu Švajcaraca. Seiko je od 1963. slao mehanizme na hronometarsko takmičenje opservatorije u Nešatelu i 1967, u poslednjoj godini tog takmičenja, osvojio drugo i treće mesto. Na Ženevskoj opservatoriji 1968. uzeo je prvo mesto u preciznosti podešavanja i sva mesta od četvrtog do desetog.

25. decembra 1969.

Kvarcni oscilator je bio poznat decenijama, problem je bio veličina. Kvarcni satovi koje je Seiko 1959. isporučio radio-stanici bili su veći od ormana. Prototip dovoljno mali da stane u ručni sat napravljen je 1967, a još dve godine je otišlo na doradu.

Na Božić 1969. Seiko je pustio u prodaju Quartz Astron, prvi kvarcni ručni sat na svetu, sa preciznošću oko sto puta boljom od tadašnjih mehaničkih satova. Ono što je usledilo poznato je kao kvarcna kriza i skoro je zatvorilo švajcarsku industriju satova.

Detalj koji se retko pominje, a najviše govori o firmi: Seiko je držao ključne patente, među njima i kvarcni rezonator u obliku viljuške, i odlučio da ih otvori, pa su proizvođači širom sveta dobili pristup tehnologiji. Kvarcna kriza zato nije bila Seikov monopol, bila je pomeranje celog zanata koje je Seiko sam pokrenuo i sam pustio iz ruku. Godine 2004. je Quartz Astron dobio IEEE Milestone, priznanje koje se dodeljuje izumima ranga tranzistora.

Ista 1969. donela je i Speedtimer sa kalibrom 6139, prvi automatski hronograf sa vertikalnom spojnicom, i U.T.D. sa mehanizmom debljine 1,98 mm. Bila je to godina u kojoj je jedna firma istovremeno gurala mehaniku do kraja i pravila ono što će mehaniku skloniti sa tržišta.

Šta Seiko pravi sam

Seiko sam pravi mehanizme, kućišta, brojčanike, kazaljke, opruge i staklo. To se u industriji zove vertikalna integracija i Seiko je dovodi dalje od svih. Posledica za kupca je cena: sat sa sopstvenim automatskim mehanizmom kod nas počinje ispod 40.000 dinara, što kod firmi koje mehanizam kupuju od dobavljača nije izvodljivo.

Vratimo se na Magic Lever iz 1959. To je poluga koja navija oprugu i kad se rotor okreće u jednu i kad se okreće u drugu stranu. Rešenje je jednostavno i efikasno, pa ga Seiko po sopstvenim rečima i dalje ugrađuje u veliki broj svojih automatika. Kada danas kupite Seiko 5 Sports sa kalibrom 4R36, na ruci imate sistem navijanja star preko šezdeset godina, i to nije mana. Deo koji radi nema razloga da se menja.

Posle kvarca je Seiko nastavio da traži načine da se izbegne zamena baterije. Solarni sat je došao 1977, Kinetic 1988, sa rotorom koji pokretom ruke pravi struju za kvarcni mehanizam. Godine 1999. je predstavljen Spring Drive, koji radi na oprugu kao mehanički sat, ali brzinu kazaljki reguliše elektromagnetnom kočnicom po signalu kvarca. Rezultat je preciznost od oko petnaest sekundi mesečno i sekundara koja klizi bez otkucaja.

Spisak prvenstava između je dugačak i mahom elektronski: prvi šestocifreni LCD sat 1973, prvi digitalni hronograf 1975, prvi ronilački sat sa titanijumskim kućištem iste godine, prvi televizor na ruci 1982 (upisan u Ginisovu knjigu 1984. kao najmanji na svetu), prvi sat sa snimanjem glasa 1983, prvi sat sa računarskim funkcijama 1984, prvi sat sa ronilačkim računarom 1990, i Astron GPS Solar iz 2012, koji vreme uzima sa satelita i prepoznaje svih trideset devet vremenskih zona.

Modeli koji su obeležili brend

Seiko 5. Godine 1963. je izašao Sportsmatic 5, prvi japanski automatik sa prikazom dana i datuma, i prvi ručni sat koji je dobio nagradu Good Design. Verzija sa boljom vodootpornošću i Hardlex staklom pojavila se 1968. pod imenom 5 Sports. Šezdeset godina kasnije to je i dalje sat kojim najviše ljudi kod nas uđe u automatike.

Ronilački satovi. Linija koja počinje 1965. sa 150 metara, prolazi kroz 300 metara 1967, titanijumski Professional Diver’s 600m iz 1975, prvi kvarcni saturacijski ronilački sat iz 1978 (koji je 1983. spušten na 1.062 metra dubine na podmornici Shinkai 2000 i radio tačno), i keramički Diver’s 1000m iz 1986. Danas se ta linija zove Prospex.

Presage. Elegantna linija sa mehanizmima serija 4R i 6R i brojčanicima koji se rade tehnikama japanskog zanata, emajlom i lakom uruši. Seiko Presage je kod nas najtraženiji Seiko posle petice.

Grand Seiko i Credor. Grand Seiko je od 2017. samostalan brend, Credor od 2019. Praktično to znači da Seiko danas nije jedan brend nego tri, i da natpis Seiko na brojčaniku više ne pokriva vrh ponude.

Seiko danas i šta to znači kupcu kod nas

Kad se odbiju Grand Seiko i Credor, Seiko je danas kuća koja pokriva raspon od jeftinog kvarcnog sata do Prospexa i Presagea u rangu od nekoliko stotina evra. U tom rasponu se prodaje najviše japanskih satova u Srbiji, i to je onaj deo Seika koji ćete naći u domaćim radnjama.

Seiko kod nas nema jednog ovlašćenog uvoznika sa objavljenim cenovnikom, kakav Rolex ima u Petite Genèveu. Prodaju ga Bomar, Berić, Watch.rs, TopTaurus i Watch Salon, svako po svojoj ceni, i razlika za isti referentni kod ume da bude znatna. Na dan 27. avgusta 2026. isti model 5 Sports u plavoj boji (SRPD61K1) bio je 37.665 dinara na akciji u jednoj radnji i 41.850 u drugoj. Presage se 30. avgusta kretao od 56.250 do 81.000 dinara, u zavisnosti od modela i radnje.

Zato kod Seika više nego kod drugih brendova vredi da uporedite referentni kod, a ne ime modela. Cene po prodavnicama i šta se za koji novac dobija stoje na strani o Seiko satovima, a šta uopšte znači kupiti automatik umesto kvarca objašnjeno je u vodiču automatik ili kvarc.

Ono što istorija ostavlja kupcu je jedna praktična stvar. Seiko je jedina firma koja je i napravila prvi kvarcni sat i nastavila da pravi mehaničke, pa u njegovoj ponudi obe tehnologije stoje ravnopravno i nijedna nije tu iz nostalgije. Kod većine drugih brendova jedna od te dve stvari je marketing.