Istorija Casija i G-Shocka: kako je fabrika kalkulatora napravila najotporniji sat

Prsten za cigarete koji je platio prvi kalkulator

Tadao Kašio je rođen 1917. u prefekturi Koči. Porodica se 1923, posle velikog zemljotresa u Kantu, preselila u Tokio. Isti zemljotres je te godine spalio Seikošinu fabriku, pa se ova priča i istorija Seika ukrštaju na istom datumu, iz suprotnih razloga.

Tadao je izučio strugarski zanat, radio u fabrici i uz to studirao. Aprila 1946. je u tokijskom predgrađu Mitaka otvorio radionicu Kašio Seisakuđo, koja je kao podizvođač pravila delove za mikroskope i zupčanike.

Iste godine je njegov mlađi brat Tošio smislio proizvod koji je promenio firmu, i to nije bio ni sat ni kalkulator. Bio je to jubiva, prsten sa držačem za cigaretu, koji je u posleratnom Japanu, gde se pušilo do samog kraja cigarete, omogućavao da se puši dok se radi. Tadao ga je pravio na strugu, otac Šigeru ga je prodavao, i postao je hit. Zarada od tog prstena je bila kapital za razvoj kalkulatora.

Prvi Casio proizvod koji je zaradio novac bio je prsten za pušače. Prvi sat je došao dvadeset osam godina kasnije.

Trideset godina kalkulatora

Prototip električnog kalkulatora bio je gotov decembra 1954, a juna 1957. je izašao 14-A, prvi kompaktan potpuno električni kalkulator na svetu. Radio je na relejima, tehnologiji iz telefonskih centrala: sa svega 341 relejem je računao sa četrnaest cifara, množenje i deljenje za pet do šest sekundi umesto dotadašnjih desetak, i tiše. Imao je deset tastera sa ciframa, kao današnji kalkulatori, umesto tadašnje kolone tastera za svako mesto.

Firma Casio Computer Co., Ltd. je osnovana istog meseca, sa ocem Šigeruom kao predsednikom. Ime se u početku pisalo kandžijem kao Kašio, a oktobra 1960. je prebačeno na katakanu, kad je brend postao poznat.

Sledi niz koji objašnjava zašto je sat uopšte bio moguć. Casio 001 iz 1965. je bio prvi elektronski stoni kalkulator firme, AL-1000 iz 1967. prvi programabilni elektronski kalkulator na svetu, a avgusta 1972. je došao Casio Mini: četvrtina veličine tadašnjih modela, trećina cene, i milion prodatih komada za deset meseci. To je bio kraj takozvanog rata kalkulatora između desetina proizvođača.

Iz tog posla je izašla ekspertiza u integrisanim kolima velikog stepena integracije. Kada je početkom sedamdesetih industrija satova prelazila sa mehanike na kvarc, Casio je zaključio da digitalni sat nije ništa drugo nego još jedna primena čipa koji već pravi.

Casiotron, 1974.

Prvi Casio sat je Casiotron QW02, novembra 1974. Pored sati, minuta i sekundi imao je prvi kalendar u satu koji se sam prilagođavao dužini meseca. Do tada je datum morao ručno da se vraća prvog u mesecu. Kasnije je došla i verzija koja je tačno prikazivala 29. februar u prestupnoj godini, a 1976. model X-1 sa štopericom i svetskim vremenom.

Vredi zastati na tome šta je Casio odabrao kao prvu osobinu svog sata. Nije uzeo preciznost, nije uzeo izgled, uzeo je da korisnik ne mora ništa da radi. Ta ideja se ponavlja u svemu što je posle sledilo, od solarnog punjenja, koje ukida zamenu baterije, do radio-sinhronizacije.

Inženjer koji je hteo da da otkaz

Ideju za G-Shock je 1981. predložio Ibe Kikuo, tada mlad inženjer u Casiju. Povod je bio razbijen sat, a zapažanje je došlo sa gradilišta pored Casijevog razvojnog centra u Hamuri: ljudi koji rade sa čekićem i pneumatskim čekićem ne nose satove, iako im je vreme potrebno koliko i svima drugima.

Ibe je sastavio tim od osam ljudi, nazvao ga Project Team Tough, i postavio cilj u tri broja koji su ušli u istoriju kao „tri desetke“: da sat preživi slobodan pad sa deset metara, da izdrži deset bara pritiska i da mu baterija traje deset godina.

Prva godina je bila neuspeh. Testiranje se svodilo na bacanje prototipova kroz prozor kupatila na trećem spratu na beton ispod. Tim je pokušavao da mehanizam obloži gumom i poliuretanom; ojačali bi jedan deo, a pukao bi drugi. Posle stotinak prototipova rezultata gotovo da nije bilo.

Ibe je odlučio da napusti firmu. Došao je u kancelariju na slobodan dan da spakuje stvari i svratio u obližnji park da se smiri. Tamo je gledao decu kako se igraju gumenom loptom i shvatio šta je grešio: umesto da mehanizam oklopi, treba da ga obesi, tako da ga kućište drži samo u nekoliko tačaka i da udarac ne stigne do njega. Ta konstrukcija se zove plutajuća i ona je i danas osnova svakog G-Shocka.

Aprila 1983, posle dve godine i preko dvesta prototipova, izašao je DW-5000C. Staklo i tastere je štitila uretanska luneta, mehanizam je unutra stajao odvojen od kućišta, a udarac je razbijalo ukupno pet zaštitnih slojeva. Vodootpornost je bila 200 metara, dakle dvostruko iznad postavljenog cilja. Sat je koštao 11.400 jena i reklamiran je kao sat koji izdrži tresenje pneumatskog čekića.

Zašto sat nije prošao u Japanu

U Japanu je tada moda bila tanak elegantan sat, pa je krupan gumeni sat naišao na mlak prijem. Prodavci su imali i konkretniji razlog za sumnju, koji Ibe otvoreno prepričava: popravke su bile unosan deo posla sa satovima, a sat koji se ne kvari im je smanjivao zaradu.

U Sjedinjenim Državama je prošlo drugačije. Casio je pustio reklamu u kojoj hokejaš pucom šalje G-Shock u rukavicu golmana. Reklama je isprva primljena sa nevericom, pa su poznate informativne emisije rekonstruisale scenu pred kamerama. Kad je tvrdnja tako potvrđena, prodaja je krenula.

Devedesete su sat pretvorile u modni predmet. Okrugla kućišta umesto osmougaonih (prvo je DW-6000GJ-1 iz 1990) legla su uz široku američku uličnu modu, a nosili su ih skejteri i surferi. Iz tih godina su i Mudman iz 1995. i modeli sa oznakama delfina i kita iz 1994, koje Casio i danas ponavlja u novim serijama. Kad je urbana moda stigla u Japan, i domaće tržište je prihvatilo brend koji je odbilo deset godina ranije.

Godine 1996. je došao MRG-100, prvi G-Shock u celosti od metala, po ceni od oko 40.000 jena, i time je Casio prvi put ušao u srednji cenovni rang. Danas ta linija ide do MR-G modela od preko 300.000 jena, a za trideset petu godišnjicu je napravljeno trideset pet zlatnih primeraka.

Šta znače slova u nazivima

Casio ne daje modelima imena, daje im šifre, i to je jedan od razloga zašto je izbor G-Shocka zbunjujući. Slova ispred crtice govore kako je sat napravljen i čime se napaja, a to je važnije od boje.

DW je digitalni model na bateriju, najjednostavniji i najjeftiniji. GA je kombinacija kazaljki i malog ekrana. GW dodaje solarno punjenje i sinhronizaciju preko radio-signala, pa se sat sam podešava i baterija se ne menja. GB i oznaka B u sredini znače Bluetooth umesto radija, dakle podešavanje preko telefona. GM je isti sat sa metalnom lunetom umesto smolaste, a MRG je vrh ponude, kućište i narukvica u celosti od metala.

Sufiks ER na kraju šifre, koji se često vidi kod nas, označava evropsku distribuciju. Sat je isti kao bez tog sufiksa, razlikuje se samo kanal preko kog je uvezen.

Uz osnovne linije idu i porodice po nameni, koje su nastale devedesetih i traju do danas: Mudman iz 1995. sa zaptivenim tasterima protiv blata i prašine, i njegov današnji naslednik Mudmaster, pa ronilačka i terenska serija. Sve one polaze od iste plutajuće konstrukcije iz 1983. i dodaju joj po jednu vrstu otpornosti.

Šta je ostalo od „tri desetke“

Od tri broja koja je Ibeov tim postavio 1981, dva su odavno prebačena. Vodootpornost je već na prvom modelu bila 200 metara umesto traženih deset bara, a otpornost na udarce se danas na svakom primerku proverava kroz preko stotinu pojedinačnih testova.

Treći broj, baterija od deset godina, rešen je tako što je pitanje uklonjeno. Solarni modeli se pune svetlom i baterija se praktično ne menja, a radio-sinhronizacija i Bluetooth su uklonili i podešavanje. To je ista ideja od koje je Casio krenuo 1974. sa Casiotronovim samopodešavajućim kalendarom: sat treba da radi bez korisnika.

Casio i G-Shock danas

Casio je u avgustu 2017. objavio da je isporučio sto miliona G-Shockova, a do 2021. je ta brojka prešla sto trideset miliona. Svaki primerak, po podacima iz razvojnog centra, prolazi preko stotinu pojedinačnih provera pre isporuke.

Kod nas je Casio najtraženiji brend satova, ispred svih japanskih i švajcarskih imena, i to je u velikoj meri zasluga baš tih otpornih modela. Zvanični uvoznik za Srbiju je Sense, a prodaju ga i Timer, Kuća satova, Berić, Bomar i Watch.rs.

Ono što se kod nas kupuje jeste, u dobroj meri, i dalje sat iz 1983. Na dan 3. septembra 2026. kvadratni DW-5600 je bio 9.900 dinara, a njegov solarni naslednik sa radio-sinhronizacijom 13.900 do 17.300. Osmougaoni GA-2100, koji je oblikom nasledio original i najtanji je u porodici, bio je 13.900 kod uvoznika, a solarna verzija 17.860. Za one koji hoće klasičan ronilački izgled umesto G-Shocka, Casio Duro je bio 12.010 do 12.900 dinara.

Iz svega ovoga ostaje jedan zaključak koji vredi pri kupovini. Casio jedini u ovoj klasi ne prodaje nasleđe zanata, jer ga nema; prodaje to što sat radi kad drugi ne rade. Kod Seika je istorija razlog za kupovinu, ovde je istorija samo objašnjenje zašto sat toliko izdrži.