Istorija Rolexa: preciznost, pa zaptivena kutija

London, 1905.

Hans Vilsdorf je 1905. imao dvadeset četiri godine kada je u Londonu osnovao firmu za distribuciju satova. Firma se zvala Wilsdorf & Davis. Posao je bio trgovina, a ne proizvodnja, i to je važno za sve što sledi: Rolex je počeo kao kuća koja bira i sklapa, ne kao fabrika, isto kao Tissot 1853. u Le Loklu.

Ono što je Vilsdorf tada mislio bilo je neobično za to vreme. Ručni satovi su se smatrali nepouzdanim i ženskim nakitom, a on je verovao da mogu biti i tačni. Da bi u to ubedio kupce, u svoje satove je ugrađivao male i vrlo precizne mehanizme jedne švajcarske kuće iz Bijena.

Ime je došlo tri godine kasnije, 1908. Vilsdorfovo objašnjenje kako ga je smislio Rolex i danas navodi u prvom licu.

„Probao sam da kombinujem slova azbuke na svaki mogući način. Tako sam dobio stotinak imena, ali nijedno nije bilo pravo. Jednog jutra, dok sam se vozio na gornjem spratu konjskog omnibusa duž Čipsajda u londonskom Sitiju, neki duh mi je prošaptao ’Rolex’ na uvo.“

Pet slova, kratko, izgovara se isto na više jezika i staje na brojčanik. Za brend koji tada još nije imao proizvod po kome bi se pamtio, ime je bilo prva prava imovina.

1910. i 1914: sertifikati koji su napravili ime

Rolex je prvo radio na kvalitetu mehanizama, i tu je brzo stigao rezultat. Godine 1910. je jedan Rolexov sat postao prvi ručni sat na svetu koji je dobio švajcarski sertifikat hronometrijske preciznosti, izdat od zvaničnog centra za ocenu satova u Bijenu.

Četiri godine kasnije došlo je priznanje koje je značilo više. Opservatorija Kju u Velikoj Britaniji je 1914. Rolexovom ručnom satu dodelila sertifikat preciznosti klase „A“. To odlikovanje je do tada bilo rezervisano isključivo za brodske hronometre, dakle za instrumente po kojima su se određivale pozicije na moru.

Posle toga se o ručnom satu više nije moglo govoriti kao o nakitu koji slučajno pokazuje vreme. Rolex je tu bitku dobio pre nego što je napravio ijedan model koji danas znamo po imenu.

U Ženevu se preselio 1919. Firma Montres Rolex S.A. registrovana je tamo 1920.

Oyster, 1926, i plivačica koja ga je dokazala

Godine 1926. Rolex je napravio prvi vodootporan i otporan na prašinu ručni sat. Dobio je ime Oyster, po ostrigi, jer je kućište bilo hermetički zatvoreno i time je mehanizam dobio zaštitu kakvu do tada nije imao.

Jedno je tvrditi da je sat vodootporan. Drugo je to dokazati. Godine 1927. je Rolex Oyster preplivao Lamanš na ruci mlade engleske plivačice Mercedes Glajc. Plivanje je trajalo preko deset sati, a sat je na kraju radio besprekorno.

Ono što je usledilo bilo je jednako važno. Rolex je uspeh objavio celom stranom oglasa na naslovnici lista Dejli mejl. Tim potezom je nastao koncept koji firma i danas zove Testimonee: sat se ne reklamira opisom, već onim što je neko sa njim uradio.

Godine 1931. je Rolex izumeo i patentirao prvi mehanizam samonavijanja sa Perpetual rotorom na svetu. Taj sistem je danas u srcu svakog modernog automatskog sata, i to nije reklamna rečenica nego opis kako automatici rade.

Redosled je zato ovakav: prvo preciznost (1910, 1914), pa zaptivena kutija (1926), pa navijanje bez krune (1931). Tek kad su ta tri rešena, počeli su modeli koje danas kupujemo po imenu.

Teren kao laboratorija

Tridesete su decenija u kojoj je Rolex shvatio šta ima. Prvi let preko Everesta 1933. opremljen je Oysterima. Ser Malkolm Kembel je 4. septembra 1935. za volanom Bluberda i sa Rolexom na ruci postavio kopneni brzinski rekord preko 300 milja na sat, oko 485 kilometara na sat, na Bonevilskim slanim ravnicama u Juti. Između 1924. i 1935. je svetski brzinski rekord oborio devet puta, pet puta na plaži Dejtona na Floridi.

Sport, avijacija, auto-trke i ekspedicije su za Rolex postali ono što firma sama naziva živim laboratorijama. Sat se testirao tamo gde je i trebalo da radi, a onaj ko ga je nosio bio je i dokaz i reklama.

Prvi Datejust je došao 1945. To je bio prvi ručni hronometar sa samonavijanjem koji datum pokazuje u prozorčiću na brojčaniku. Dobio je Jubilee narukvicu napravljenu baš za njega i nazubljenu lunetu, po čemu se prepoznaje i danas. Datejust je i dalje stub kolekcije Oyster Perpetual.

1953. do 1967: modeli koji su ostali

Početkom pedesetih Rolex je krenuo u satove koji su alat, a ne ukras. Bili su namenjeni dubinskom ronjenju, avijaciji, planinarenju i naučnim ekspedicijama. Sve što je danas poznato kao Professional linija potiče iz te odluke.

Godine 1953. je ekspedicija ser Džona Hanta, u kojoj su ser Edmund Hilari i Tenzing Norgaj stigli na vrh Everesta, bila opremljena Oyster Perpetual satovima. Iste godine je izašao Explorer, nazvan po tom usponu.

Te 1953. je došao i Submariner, prvi ronilački sat vodootporan do 100 metara. Njegova okretna luneta je ronicu služila da očita koliko je dugo pod vodom. Taj jedan detalj je postao standard za ceo žanr.

GMT-Master je stigao 1955, kao pomoć u navigaciji ljudima koji lete preko više vremenskih zona. Bio je zvaničan sat više avio-kompanija, među njima i Pan Ama. Dvobojna luneta koja razdvaja dan od noći je odatle.

Day-Date iz 1956. je bio prvi ručni sat koji dan u nedelji ispisuje celom rečju u prozorčiću, uz datum. Pravio se samo u zlatu od 18 karata ili u platini. Lady-Datejust, prva ženska verzija Rolexovog hronometra sa datumom, došla je 1957.

Eksperiment koji se najređe pominje, a najviše govori, izveden je 1960. Batiskaf Trijest, sa poručnikom Donom Volšem i Žakom Pikarom, spustio se u Marijanski rov. Izronio je sa dubine od 10.916 metara, a eksperimentalni Rolex Deep Sea Special, zakačen spolja na trup, radio je isto tako besprekorno.

Kosmograf je izašao 1963. i ubrzo dobio ime po kome se pamti: Dejtona. Napravljen je kao alat za vozače u trkama izdržljivosti, sa tahimetarskom skalom na luneti za računanje prosečne brzine.

Sea-Dweller je došao 1967, vodootporan do 610 metara. Dobio je ventil za izlazak helijuma, da bi se pri dugoj dekompresiji u barokomori helijum iz gasne smeše oslobodio bez oštećenja sata. To je sat napravljen za jedan konkretan problem struke, i po tome je tipičan za Rolex tog perioda.

Rolex danas i šta to znači kupcu kod nas

Rolex u Srbiji ima jednog ovlašćenog prodavca, Petite Genève Petrović u Beogradu, i objavljen cenovnik. To ga izdvaja od većine brendova o kojima pišemo, gde se cena traži po radnjama i razlikuje se za isti referentni kod.

Po tom cenovniku, na dan 27. avgusta 2026, čelični Submariner bez datuma (124060) je 1.139.000 dinara, Datejust 36 sa glatkom lunetom (126200) je 921.500 dinara, a čelična Dejtona sa crnom keramičkom lunetom (126500LN) 1.905.000 dinara.

Brojka na cenovniku, međutim, nije cena po kojoj se sat dobija. Na čelične sportske modele se čeka, pa se polovan Submariner kod nas nudi skuplje od novog: raspon na domaćem polovnom tržištu 27. avgusta bio je 12.500 do 12.990 evra za moderne modele sa datumom, uz kutiju i papire. Ista pojava ne važi za Datejust, koji se polovan kretao od 8.250 evra naviše.

Ono što istorija ostavlja kupcu je jedna trezvena stvar. Rolex je ime napravio na sertifikatima preciznosti, a ne na listama čekanja. Sve što danas diže cenu čeličnog sporta nastalo je mnogo kasnije i sa satom ima malo veze. Šta se za koji novac dobija stoji na stranama pojedinačnih modela, a razliku između automatika i kvarca objašnjava vodič automatik ili kvarc.